1.Urgrund-у (тамни извор Божје суштине)
urgrund znači na njemačkom, praizvor, u smislu iskonskog izvora npr, tako da ne znam je li vaš prevod ovo “tamni izvor..ili je to autor tako iz njemu znanih razloga misleći ovde na šilerovo učenje tako preveo.
2. korekcija riječi: Зизијуласовски субејкт је због тога пред-модеран (subjekt)
3.Заједно са Леонтијем Византијским и Псеудо-Кирилом[26] овај текст сведочи да личност у грчком патристичком предању није супротстављен индивидуи
(suprostavljena)
3.Читалац Зизијуласове књиге стиче утисак да када се говори о Сину можда имама два његова рођења (стр. 129 – 132).(imamo)
4.Видели смо у претходном тексту да Зизијулас нема никакав проблем са „предавањем личне другости“, док има озбиљан проблем са „предавањем суштине“ (стр. 129) – тј. он нема никакав проблем са тим да Отац поседује другост и да је онда прености (или намеће), док има проблем са Оцем који поседује природу и онда је даје prenosi izmena
5.другости, „другости другога“ како ја волим да кажем, тј. другости коју ја волим, ја изабира и ја развијам izabiram izmena
6.Увек је личносно утемељена природа та која представља слободу или чисту интенционалност, а не личност сама; ово је оно на шта Максим мисли када paradoksalno тврди, да, када је реч о природи људској као и о божанској, „природа логосних бића није везана нужношћу, насупрот Пиру који је сматрао да је све што je природa везано нужношћу. izmjenjeno
(ovdje sam izmjenila rečenicu, po svom nahođenju )
7.Исто тако, изгледа да он нуди једну лако схватљиву, па ипак филозофски и психолошки опасну концепцију заједнице (наметнути или трпети наметање), без одговорности опасно стварне дијалошке узајамности између стварних, природних бића?
8.Осим тога, суштина егзистенцијализма је другачија: то је уздизање начина постојање изнад бића уопште, како је тачно описан углавном у Хајдегеровом Уводу у метафизику, и, наравно, појам екстасиса из природе како је он обликован од стране Хајдегера и Сартра (Sartre)(у супротности, као што сам доказивао на другом месту, са патристичким појмом екстасиса као екстасиса природе саме).[43] uzdizanje načina postojanja iznad bića uopšte, kako je tačno opisan (postojanja)
smiso ove rečenice mi je neshvatiljiv, naročito drugio dio “bez odgovornosti opsno stvarne dijaloške uzajamnosti…
zbogom i srećan badnji dan!

Примедбе од 1-4 (1. поглавље) су врло занимљиве, оштре али сасвим на месту – освежавају.